Danas sam odlucilada malo prelistam album uspomena.Kad se samo sjetim kakvih sve tu likova ima,pomalo se plasim i da ga otvorim.Ipak,rizikovacu...Otvaram prvu stranicu i vec mi je osmjeh na licu.Prepoznajem lica svojih nekadasnjih prijateljica.Kazem prijateljica,jer smo to tada mislile da jesmo,kasnije smo postale drugarice,pa poznanice a sada sa dosta njih se cak ni ne pozdravim na ulici.To se stvarno cesto desava,da ljudi prosto zaborave jedni na druge.Sa par njih ostala sam u dobrim odnosima i pri svakom susretu kao da opet se siri miris one iste kave koju smo svakodnevno zajedno pile,opet se cuje ista ona muzika sa svih zurki na kojima smo zajedno ludovale.Gledam tako slike svih tih djevojaka koje se toliko trude da zauzmu sto bolju i originalniju pozu.Danas su one supruge,majke,intelektualke,domacice.Svaka od nas je pronasla svoju neku srecu,ili nesrecu,ko ce ga vec znati.Pregledam fotografije i nailazim na sliku sa neke zurke i kao da ponovo cujem ~23.prosinac~ od Tonija Cetinskog,listam dalje-slika iz neke diskoteke i opet cujem neki zvuk.Da,da...Mislim da se i vi sjecate ovih stihova~STICAJEM CUDNIH OKOLNOSTI,DOK SAM TONUO U DOSADU,RUKU SPASA SI MI PRUZILA,TIME SI ME TI ZADUZILA,KO ME TERO DA TE VOLIM,KO ME TERO...~Na sledecoj stranici vidim drustvo,rumeni su nam obrazi.Izgleda da se te noci dosta tocilo.Samo ovdje sviraju neki narodnjaci i sve mi se cini da cujem pjesmu~IDI JER NEKO CEKA NA TEBE,KO CE ZLATOM DA TE ZLATI...~Osmjeh mi ne silazi sa lica.Onda dolaze slike sa vjencanja i tu kao da nekako sve staje.Svaka od nas okrenula se nekom svom zivotu i rijetki su trenuci kada smo opet onako bezbrizne i sretne.Okrecem sledecu stranicu u albumu i tu me zapljusnu talas suza,smijeha,srece,tuge,ljubomore,razocarenja...Pogadjate?Otvorila sam stranicu~velikih ljubavi.~Steta samo sto te velike ljubavi,nikada nisu bile prave ljubavi.Kad pomislim samo kakvi su mi se likovi svidjali,dodje mi da izlupam sama sebe.Za svaku tu ljubav mislila sam da mi je sudjena,Bogom dana.Onda su uslijedila razocarenja.Kada danas vidim sve te muskarce,zahvalna sam Bogu sto su nam se putevi razisli.Oni su sada uglavnom ozenjeni,ali cini mi se da nam se pojmanja braka razlikuju.Oni koji su i dalje momci su mi jos cudniji.Nije mi jasno da neko ostane na istom inteluktualnom nivou,kako sa 20 tako i sa 30-35 godina.Po svim ovim slikama cini mi se da nisam bas imala odredjen tip muskarca.Ima tu i zelenih i plavih i crnih ociju.Ipak,izmedju svih tih likova uvijek se provlaci jedan.Kao da su njegove oci najzelenije...ili se varam.Sada je odjednom previse uspomena preplavilo album i zato cu zavrsiti,dok je vrijeme.A o ovom,sa najzelenijim ocima,pisacu neki drugi put.Ne mogu njega da svrstam medju sve ove likove.on je ipak VIP.

~OD TAD BAS NE UZIMAM SVAKU STO SE PRUZA,SRCE SE ODUPIRE PA SE PRIVIKNE,AL ZUMBULI SU ZUMBULI A RUZA JE RUZA,PA DA NA KRAJ SVETA IZNIKNE,MA DA SE REDOM POSTROJE ODAVDE DO COSKA,NI JEDNA KO MOJA DODJOSKA,TA IDI KO MOJA LEPA DODJOSKA~      DJ.BALASEVIC