ZIMA JE NA PRAGU...

Generalna Trekbekovi (0) Komentari (18)   
Hladan vazduh ledi mi dah
uz solju caja pustam pjesmu dragu,
sa neba ce skoro snjezni prah
jos jedna zima je na pragu...
 
Oblacim kaput,lutam bez cilja
nadam se da koracam po tvome tragu.
Godine nas dijele,daleko smo hiljadu milja...
Jos jedna zima je na pragu...
 
Na ulici guzva,prolaze ljudi,
ja pokusavam u sebi da nadjem snagu
da ne pokleknem pred uspomenama koje decembar budi,
jos jedna zima je na pragu...
 
Najteza je borba sa samim sobom,
jeftino bih prodala svoju dusu vragu
samo da prestanem da se trujem tobom
svake godine kada je zima na pragu. 

USPOMENA

Generalna Trekbekovi (0) Komentari (21)   
Nije tuga radi tuge stvorena,
niti sreca radi srece same,
nisam ni ja rodjena da bi bila voljena
a nisi ni ti da bi umro za me.
 
Nisu ove usne za poljupce vrele,
tijelo nije za njeznosti a nije ni za grijeh.
Tvoje ruke odavno vise me ne zele,
nisam ja za tugu a nisam ni za smijeh.
 
Nije vatra jedini na ovom svijetu plam,
ne pada kisa samo radi duge,
ali ono sto sigurno vidim i znam
uspomene su stvorene samo radi tuge.
 
Nije ruza na ovom svijetu samo radi mirisa stvorena,
vec da svojim trnjem i poneku opomenu da.
Mozda je bolje sto ja nisam tvoja voljena,
mozda je bolje sto te uopste ne poznajem ja.
 
Pjesma ce se naci u "Ulicama Blogograda" pa eto,cisto da vidim kako vam se dopada-vi ste mi najdrazi kriticari...;) 

PROZOR

Generalna Trekbekovi (0) Komentari (5)   

Naslanjam glavu na prozorsko okno i posmatram.Magla mi malo smanjuje vidik,ali kada zazmirim cijeli svijet je moj.Ipak otvaram oci i gledam oko sebe.Posmatram stanove...

Da me ne bi pogresno razumjeli,nisam onaj tip koji zaviruje u tudje zivote,niti me interesuje sta se kod koga u stanu desava.Ja prosto volim da posmatram svjetla.Jer svako to svjetlo krije posebnu pricu-mracnu ili svijetlu.Mozda bas ono svjetlo sto najvise sija ustvari krije najmracniju tajnu.

Iza svakog tog prozorskog stakla kriju se ljudi,kriju se neciji zivoti...posebne price...ljudske sudbine.Mozda bas sad,u ovom trenu,bas iza tog stakla kog posmatram neko nesto slavi,mozda pjevaju,vesele se...a mozda i tuguju,placu...Negdje mozda slave rodjenje,negdje oplakuju neciju smrt...negdje samuju,a negdje druguju...negdje vode ljubav a negdje se svadjaju...negdje neko leskari u svom krevetu uz neki dobar film,dok neko ima besanu noc zbog problema koji su ga snasli.

Svaki prozor krije neku tajnu...iza svakog prozora krije se zivot...i pelin i med...

U mojoj ulici zivi jedna starija gospodja koju moji klinci i ja zovemo "nasa baka".Vec su je godine stigle,pa je slabije pokretna,tako da ona svoje dane provodi uz prozor.Ljeti,dok je toplo,njen prozor je uvijek otvoren i manje-vise ona je uvijek pored njega.To je bukvalno njen prozor u svijet.Kada god prolazim,vec iz navike,podignem pogled,mahnem joj,ponekad nesto popricamo,ona mi odozgo salje poljupce i obavezan blagoslog:"Ljepotice moja nek te Bog cuva,tebe i tvoju djecu."Sada kada je zahladilo,ako se slucajno desi da prolazim a ne pogledam gore,ona lupa na staklo zatvorenog prozora i mase mi.Prozor nas je na neki nacin sprijateljio.

U zgradi do moje ima jedan prozor sa kog je isto tako cesto jedna baka posmatrala sta se desava napolju.Vec pola godine taj prozor je neosvjetljen i prazan,a ta silueta mi tako mnogo nedostaje.

Ponovo naslanjam glavu na staklo i jedna suza mi skliznu niz obraz.Ja bas i nisam neka placljivica i ne volim da drugi vide moju tugu...to je nekako samo moja stvar.Ipak,prozor je veceras moj saveznik,moj najbolji drug.Znam da nikom nece otkriti moju tajnu,znam da sutra niko nece saznati da sam plakala.

SAMOCA U DVOJE

Generalna Trekbekovi (0) Komentari (14)   
Kako je lako kada si sam
i prevaren
i ostavljen
i ponizen
i napusten
sam sebi prepusten.
 
Kako je lako kad je postelja prazna
i hladna
i prostrana...
 
Kako je lako kada je sto postavljen samo za jedno
jedan tanjir
jedna casa...
i vino se drugacije pije...
ni samoca nije sto je bila prije...
 
Samoca je olaksanje,to dobro znam
nema ljubomore,svadje,teskih rijeci...nema tebe...
ali najteze je kada si potpuno sam
a imas nekog pored sebe. 

SUKY JE KRIV ZA SVE...

Generalna Trekbekovi (0) Komentari (22)   

Bila sam sigurna da sam postala potpuno imuna na blog virus.Nema postova,nema komentara...Cak nisam bila sigurna pamtim li jos svoju lozinku.Kad onda niotkuda pojavi se Suky i sve mi upropasti-ponudio mi je ucesce u Ulicama Blogograda.Prva reakcija bila je "NE"...ali malo pomalo ideja mi se svidjela.Mislila sam-poslacu nesto od radova i to je to.

Ali pocelo je nesto da me kopka,ne da mi mira...Ja ignorisem,negiram ali nista ne pomaze.Znam ja dobro sta je-blog virus me opet napao i za sve je kriv Suky.Malo po malo,sve cesce uhvatim sebe kako citam svoje stare postove i evo odlucih da priznam sebi da sam se svega ovoga pozeljela-i postova i komentara i naravno blogera.

Vise od godinu dana nisam nista objavljivala,a bilo je o cemu da se pise.Ovu 2011. svakako da necu zaboraviti,pamticu je kako po lijepom tako i po ruznom.Iz mog zivota otisla je meni veoma vazna osoba,ustvari fizicki nas je napustila ali iz zivota mi ne moze otici nikada,imam osjecaj da je uvijek tu negdje,da mi cuva ledja.Ona je u velikoj mjeri obiljezila moje djetinjstvo,moje odrastanje,pa i mene samu.Mislila sam da ce vremenom stici nekakvo olaksanje,ali cini mi se kako vrijeme odmice da je nekako sve teze i da mi sve vise nedostaje.

Bog naravno da uvijek uzima ali i daje...Tako je krajem marta ovaj svijet postao bogatiji za jedno prekrasno bice,rodila sam djevojcicu,petog clana nase porodice koji nam je dosao kao jagodica na slag.Eto upustila sam se u tu avanturu,radjanja treceg djeteta,i moram reci da uzivam.Trece dijete je uistinu carolija,dar od Boga...nekako potpuno sam sa njom opustena,imam mnogo vise strpljenja nego sto sam imala dok su ovo dvoje starijih bili bebe..ma sve mi je nekako lakse.Naravno da ima trenutaka kada bih najradije pobjegla iz svoje koze i kada mi je uistinu tesko,ali to je zanemarljivo u odnosu na sve sto dobivam.

Moram jos da napomenem da me je u ljeto obradovalo rodjenje jos jedne mlade dame,koja dobi ime jedne carice,bas kako joj i dolikuje-postala sam tetka po treci put.

U proteklih godinu dana svasta se desilo...plakala sam i smijala se,gubila i dobivala,uzimala i davala,radovala se i tugovala,imala i nemala,voljela i bila voljena...nadala sam se,ceznula,mastala,sanjala i ostvarivala snove...bilo je besanih noci ali i dana koje sam trebala prespavati,ali nazalost nisam...

Dok ovo pisem shvatam da sam se stvarno pozeljela svega ovoga.Drago mi je sto sam ponovo sa vama i naravno sto imam privilegiju da se u Ulicama Blogograda nadjem u drustvu meni dragih blogera.Vidim ima i novih,tacnije meni nepoznatih imena ali citacemo se,ima vremena...:)

I da,naravno...Suky nisi kriv...tako rece porota... 

Design by JuliettaRose Studio. Powered by Lifetype