Vjecita tema,vjecito ratovanje,vjecita borba izmedju snahe i svekrve.Imam tu srecu da od prvog dana braka muz i ja zivimo odvojeno od njegovih,tako da moja svekrva i ja imamo korektan odnos.Ustvari,prije bi se moglo reci da trpimo jedna drugu.Bilo je tu i suza i svadja i teskih rijeci,ali nekako uvijek sam ja bila ta koja je pruzala ruku pomirenja.Ne toliko zbog nje koliko zbog svog muza.Naravno da u tim situacijama on najvise pati.A ona,gospodja svekrva,ili draga mama,ona je zena koja se u sve razumije,sve najbolje zna,muci se i radi da bi nama bilo bolje.Iako od nje ne zavisimo finansijski,po njenoj prici ona je ta koja nama obezbjedjuje lagodan zivot.Kad se samo sjetim koliko pita se ugrizem za jezik dok sa njom pijem kavu,da ne bi rekla ono sto stvarno mislim.Svakoj corbi ona je mirodjija.Najvise me izludjuje kada podje davati svjete za ono sto se nje uopste ne tice.Ja njoj nikada nisam davala sugestije sta ce ona i kako ce,a za nju je to hobi,ona u tome prosto uziva...Tjesi me sto u razgovoru sa drugim zenama vidim da je i kod njih ista ili slicna situacija.Imam malog sincica koji je kao beba imao zdravstvenih problema.Zahvaljujuci mom napornom radu i borbi on je danas zdrav djecak.Svasta sam sa njim prozivjela lezeci u bolnicama,vodeci ga na fizikalnu terapiju.Suze i znoj...Juce sam sa muzem pricala o tom zivotnom periodu i onda sam kroz salu rekla:~I sad da tu,kad se on ozeni,dodje neka zena i komanduje a ja sam se toliko borila za taj mali zivot,ulagala,davala sve od sebe...~To sam rekla u sali,ali poslije sam se malo zamislila.Da li se,u stvari,svekrva u nama radja onog momenta kad rodimo musko dijete.Tada se rodi i godinama samo dobija na svojoj jacini,pa kada sa sinovljevom zenidbom konacno dobijemo taj status ona se oslobadja i pocinje da ispoljava sve svoje osobine.Ja sam danas snaha,sutra cu biti svekrva...Kada tako razmisljam,onda pokusavam da razumijem svoju svekrvu.Ona je samo majka,majka koja se trudi...Ponekad pretjera,ali mozda ona ne zna bolje,ne zna drugacije.Sada su drugacija vremena i mladi bracni parovi se sve vise osamostaljuju.Ja se nadam da cu jednog dana biti dobra svekrva(ucim na greskama svoje) i da cu biti postovana od strane svoje snahe.To je u stvari i jedino sto je potrebno,tu ne treba nuzno da bude ljubavi,vec samo postovanje i razumijevanje.Zato sine,rasti...hocu da budem svekrva,dosadila mi je ova uloga snahe...