uspomena

Vec je dugo lutala po toj stazi koja je sa svakim novim korakom postajala sve teze prohodna.Put je bio trnovit,bolan,ali ona je koracala napred,ne zeleci da stane,odlucna da stigne do cilja.

"Ocekivanja...vjecito neka ocekivanja...Pita li ko sta ja zelim,sta ja osjecam...

U svom tom haosu da li ja uopste znam sta zelim,ili su se moje zelje negdje izgubile,ne znam da ih pronadjem...Vise i ne prepoznajem samu sebe...Kao da sam u tudjem tijelu,tudjoj kozi,kao da tudji zivot zivim...

Pritisci...sa svih strana neki pritisci...pravila...sabloni...Trebas ovo-moras ono...

A ja ne mogu,ne mogu vise...nije da ne zelim...ali ne mogu,nemam snage...Od mene se stalno nesto ocekuje,kako da ispunim sva ocekivanja okoline-budi dobra majka,supruga,snaha,kcerka,prijateljica...sta sve jos...

A ja bih tako,samo malo,bar na tren,da budem dobra sama sebi,da zivim za sebe a ne za druge...bar na tren."-razmisljala je ona dok se provlacila kroz siblje koje joj se naslo na putu.

Odjednom nestade staze kojom je isla i pred njom se stvorise vrata...pomalo misticna ali prelijepa vrata.Osjecala je laganu dozu straha,ali odluci ipak da vidi sta se nalazilo iza.Samo sto ih je dodirnula prstima vrata se otvorise.Zavirila je unutra-neka soba.Na sredini stoji sedam u krug poredanih stolica,kao neka psihoterapija,tako nesto...Na stolicama sjede zene,identicno obucene kao i ona sama,ista im je i kosa,kao njene bliznakinje.Kada su osjetile da su se vrata otvorila,svih sedam zena se okrenu i pogledase je.

"O Boze pa to sam ja.Ali sta je ovo,neki kosmar,soba sa ogledalima...koji djavo...da nisam mozda mrtva...ja u sedam primjeraka...Sanjam,sigurno sanjam..."

Pokusala je da zatvori vrata i da pobjegne,ali se nije mogla pokrenuti.Kao da je cula neki glas koji joj govori da je kasno da krene natrag...Ostala je nepomicna i ocekivala sta ce se dalje desiti.

Prva zena ustade sa stolice i progovori:

"Ja sam zena MAJKA i cini mi se da je moja uloga najteza,ali isto tako i da sam od Boga dobila blagoslov kada mi je dao ovo zvanje.Svakodnevno sam opterecena brigama i problemima.Imam osjecaj da od kad sam majka,sve mi se vrti u krug,cijeli zivot,danonocna briga za djecu,za njihovu sadasnjost i buducnost,kako izvesti ih na pravi put.Vjecita zabrinutost:

-da li ce dobro uraditi domaci

-kako ce Marija sutra rijesiti test iz matematike

-hocu li Nikolu sutra stici odvesti na trening

-da li su gladni,da li su zedni

-da li su zaspali

Ponekad nocu probudim se i osluskujem kako disu...Od malena brige:prvi zubic,prvi korak,prva rijec,prvi dan skole,prva ljubav i sta sve jos...Koliko je samo neprospavanih noci,kad su bolesni meni san ne dolazi na oci.Ponekad sam tako umorna a ne smijem biti.Jer mama nikad ne smije biti umorna,ona mora da je uvijek tu za svoju djecu.Mada,dovoljan je jedan njihov pogled,osmijeh,poljubac i moj umor nestane."

~~~~~

Ustaje druga zena:

"Ja sam zena SUPRUGA.Tesko mi je ponekad da istrpim sve mane svog muza,ali zar ljubav upravo to i ne podrazumjeva-da ga volim i sa svim njegovim manama.Ipak,ponekad je jako tesko...Ponekad poludim kada ostavi razbacanu garderobu po cijeloj kuci,kada kaze da ga ne zamaram sa racunima,jer ja sam zaduzena da vodim racuna o tome u kuci-pa zar nije dovoljno sto mi je on dao novac....kada me prekine u sred vaznog razgovora samo da bi cuo rezultat utakmice...kada izadje sa drustvom i iskljuci mobilni telefon...kada sam za svaki djeciji nestasluk ja kriva...kada...uh sta imam jos da nabrajam...Ipak,kada se nevece ususkam pored njega i spustim glavu na njegovo rame,taj osjecaj sigurnosti ne bih ni za sta mijenjala."

~~~~~

Treca zena zapoce:

"Ja sam ZAPOSLENA zena.Tesko mi je uskladiti obaveze na poslu i kod kuce.Sef je ponekad jako nepravedan prema meni i jako mi je tesko doci sa posla kuci i biti raspolozena i spremna da rijesim sve obaveze koje me kod kuce cekaju.Ipak moram da trpim,a i kada dobijem platu i pocastim se novom torbicom ima da zaboravim i na sefa i na prekovremen rad i na to sto su nam ukinuli regres,ma na sve..."

~~~~

Ustaje cetvrta:

"Ja sam zena SNAHA...Eh sta sam sve istrpila zarad mira u kuci...progutala sve i svasta...Ne znam da li sve svekrve,ili samo moja,pati od boljke da zele vjecno sinovima da kontrolisu zivot,u svakoj corbi da su mirodjija...pa tek oni poucni i savjetodavni razgovori-vi bi trebali tako,a zasto ne bi ovako.Sva sreca pa ne zivimo pod istim krovom,tako da ja mudro cutim,ne zelim da se svadjam,uglavnom zbog mog muza,a i zbog mene same jer bicu i ja jednog dana svekrva.Ipak,sada znam da mi je kao snahi ponekad jako tesko."

~~~~

Peta zena kaze:

"Ja sam zena DOMACICA.Svakodnevne obaveze su ponekad prenaporne-spremanje dorucka,rucka i vecere,usisavanje,brisanje prasine,pranje i peglanje vesa.Po cijeli dan nesto radim a da se na kraju taj moj posao i ne primjeti.Ne trazim da mi neko da orden za to sto obavim,ali bilo bi mi drago kada bi bar razumjeli da se umorim.Ovako,kao da se podrazumjeva da sve to moram da obavim,jer zena sam."

~~~~

Sesta zena mazno progovori:

"Ja sam zena ZAVODNICA.Ponekad je tesko stalno biti dotjerana,namirisana,spremna udovoljiti seksualnim zeljama partnera.Ali ja moram,moram da ga zadovoljim,moj parfem u kombinaciji sa cipkastim donjim rubljem mora da ga izludjuje,njegovo tijelo mora da gori od dodira mojih prstiju...pa sve one sex-i igrice...svaki put da mu pruzim nesto novo,svaki put da ga iznova zavedem.Naravno da i ja u svemu tome uzivam,ali nekad bih jednostavno obukla udobnu pidzamu,stavila viklere na glavu,legla i gledala neku latino-americku seriju."

~~~~

Ustaje sedma i kaze:

"Ja sam zena KCERKA.Ponekad se jedva suzdrzim a da se ne posvadjam sa roditeljima.Ne znam kako smo toliko razliciti,mora da ja licim na neku prababu.Sto sam starija sve ih manje razumijem...Iz postovanja prema njima necu da im kazem bas sve sto me nervira...nekad se i posvadjamo ali se brzo pomirimo-mi ne mozemo da budemo ljuti jedni na druge.Uz to sve dosadilo mi je ono stalno ubjedjivanje sa njima da odu doktoru,da se prekontrolisu...Mama je tvrdoglava-nece na operaciju zuci,kaze uvijek da ima vremena.Kad ih gledam dok se igraju sa mojim klincima,shvatam da su i oni pomalo podjetinjili."

~~~~~~~~~~

Odjednom se vrata zatvorise.

Ona je ubrzano disala,stiskalo je nesto u grudima.Shvatila je da je ona staza kojom je koracala bila staza koja vodi do njenog srce,njenih osjecaja,koja vodi do nje same...a ona vrata su vrata njenog srca...Ovih sedam zena je ona jedna...Njihovi problemi su problemi nje same...ustvari to su problemi svih zena na ovoj planeti.Svakoj od ovih sedam zena je tesko iz nekih njenih razloga,a ona sama se svakodnevno bori sa svim tim zajedno.I manje-vise dobro se snalazi,uspjesno savladava sve prepreke koje joj se nadju na putu.

Zena-naizgled njezno,krhko stvorenje u stvari je kraljica snage,moci i izdrzljivosti.